Otvaranjem sedišta kompanije SC Johnson u Vinskonsinu 1939. godine, prema dizajnu arhitekte Frenka Lojda Rajta, nastao je koncept otvorenog kancelarijskog prostora. Vremenom, možda i zbog činjenice da je ovaj način organizacije značio i manje troškove, open space je postao sve zastupljeniji. Iako je uobičajeno verovanje da open space kancelarije doprinose efikasnosti i interakciji lice u lice, vremenom su studije pokazale da je u njima komunikacija kolega smanjena za čak 70%, te da primat dobija elektronska korespodencija. Ipak, ovakva saznanja nisu uticala na popularnost open space-a. Njegovu reorganizaciju i transformaciju, pokrenuo je virus korona. Može se reći da je Covid19 ugrozio ne samo postojanje open space-a, već i kancelarije kao takve.

U novim uslovima potrebno je razmišljati o rasporedu stolova, organizaciji radne površine, ali i kretanju kroz kancelariju. Prema informacijama Svetskog ekonomskog foruma, osim smanjenja gustine sedenja, koju diktira preporučena udaljenost od 2m, neke od promena mogu biti i:

  • Povećanje broja pregradnih zidova između različitih odeljenja pratiće i stvaranje širih koridora za kretanje po kancelariji.
  • Prestanak upotrebe sistema za klimatizaciju. Otvaranje prozora je sledeći trend.
  • Podsticanje određenih načina kretanja u kancelarijama, uključujući kretanje u smeru kazaljke na satu ili jednosmerne putanje. Naravno, sve zavisi od samo poslovnog prostora.
  • Tehnološke promene – automatsko otvaranje vrata, pozivanje lifta putem mobilnog telefona i glasovna komanda za njegovo pokretanje možda će uskoro biti u široj upotrebi.
  • Primena onih naizgled malih, ali značajnih mera, poput podsećanja na pojačanju higijenu i preporučenu distancu (bilo aplikacijama, bilo različitim oznakama poput infografika) ili kreiranja jednokratnih papirnih stolnjaka za radni sto.

Promena je reč koju možemo dovesti u vezu sa svim aspektima života: sa funkcionisanjem gradskog prevoza, sa dominantnim obrascima kupovine, sa obrazovanjem, a samim tim i sa svakodnevnim kancelarijskim radom. Ipak, sve promene u radnom prostoru, koliko god one možda i teško pale, preuzimaju se iz najbolje namere – težnje da se zaštite članovi svog kolektiva.