Napolju je tišina, i to ozbiljna. Ako imate sreće da ste okruženi zelenilom, možda konačno čujete cvrkutanje ptica koje je sada tako jasno i lepo. Ne verujem da u tome uživate, ali razmislite, trebalo bi.
Napolju je tišina, ali svuda oko nas je ipak buka. Na svim kanalima širi se more informacija, dezinformacija, poruka, postova, vesti, izjava, istina, laži… Napolju je tišina, a mi ipak ne znamo šta ćemo sa toliko podataka koje nas zapljuskuju kao okean.
Napolju je tišina, a sve bruji od naslova i podnaslova u kojima je jedan virus. Virus o kome se svi informišu, o kome svi sve znaju, o kome svi razmišljaju, razgovaraju… Kako mu to polazi za rukom? Jednostavno! Koristi jedno od najmoćnijih marketinških oružja – STRAH!
Ovaj virus je pored država i vlada aktivirao zajednicu na društvenim mrežama, čini se više nego ikada pre. I svi su tamo i svi sve prate, čitaju, šeruju, komentarišu…češće nego inače. Da se izrazim jezikom mojih kolega digitalaca, engagement je ogroman. I što je najznačajnije u svemu tome – svi VERUJU!
U ovakvim okolnostima pitanje etike u komunikaciji je izuzetno značajna tema pre svega zbog informisanja ljudi o važnim pitanjima, ali ne mogu da tu ne pomenem i etiku komunikacije brendova. Neki se drže svojih zacrtanih planova objava, misleći da je važno da do potrošača dođe informacija koja nije vezana za trenutni „buzzword“ bez obzira na to koliko je u datim okolnostima irelevantna, a možda čak i suvišna. Drugi pak pokušavaju da nađu sponu između svog poslovanja, proizvoda, usluga i novonastale situacije. Oni hodaju po tankoj liniji pokušavajući da opstanu, a da u isto vreme budu objektivni, istiniti, profesionalni. Da ne deluje da koriste situaciju, a da u isto vreme budu relevantni, ažurni i pouzdani. Ovaj pristup je definitivno nešto što je u trenutnim okolnostima preporučena strategija, ali sa njom treba biti izuzetno pažljiv.
Naravno postoje i oni koji su obustavili sve svoje marketinške aktivnosti vodeći se logikom da za vreme krize treba preživeti na osnovu postignutih rezultata iz prethodnog perioda, a da budžet treba sačuvati za vreme koje dolazi nakon krize. S obzirom na prognoze, ova kriza će potrajati, a tako velika pauza u komunikaciji, naročito za brendove koji i nisu baš na „čvrstim nogama“, mogla bi da bude ozbiljan problem.
Na nama komunikolozima i komunikatorima je da pratimo, savetujemo, usmeravamo. Da vodimo naše klijente kroz ovu buku i da ih iz nje izvedemo zdrave. Uostalom, kao i nas same.
I da, napolju je tišina, ali proći će! I doći će ponovo gužva, buka, haos… Verujem da ćemo posle ovoga, u njima početi da uživamo 🙂
